Rekonstrukcija ušne školjke - Mikrotija

Deformitet ušne školjke nosi sa sobom smanjenje samopouzdanja, kako kod dece sa urođenim deformitetom (mikrotijom), tako i kod odraslih koji su prilikom povrede delimično ili potpuno izgubili uvo. Nedostatak ovako bitnog organa utiče na estetiku celog lica.

Najbolje rešenje za ovakve pacijente je rekonstrukcija ušne školjke, koja predstavlja jednu od najkomplikovanijih procedura u plastičnoj hirurgiji. Veoma mali broj hirurga u svetu je obučen za ovakvu vrstu rekonstrukcije, a odnedavno se ova procedura uspešno sprovodi u Srbiji i dostupna je u našoj bolnici.

Mikrotija - najčešći razlog deformiteta

Jedno od oko 7.000 dece u svetu rodi se sa abnormalnom ušnom školjkom ili u potpunosti bez nje (anotija), a ovaj nedostatak češći je kod dečaka. Obično se javlja samo sa jedne strane, dok je drugo uvo normalno i omogućava nesmetan razvoj sluha i govora.

Ohrabrujuća vest je da postoji hirurško rešenje koje će detetu dati prirodan izgled. Ukoliko su kod deteta normalno razvijeni sluh i govor, nema potrebe za bušenjem ušnog kanalam jer to neće mnogo pomoći u funkcionalnosti, a može trajno da onemogući plastičnom hirurgu da rekonstruiše ušnu školjku.

Autologna rekonstrukcija ušne školjke - najbolje rešenje

U svetu se nude tri opcije rekonstrukcije ušne školjke. Proteze mogu biti dobro rešenje za odrasle pacijente, kada je oštećenje posledica traume ili karcinoma. One ne daju prirodan izgled i nisu pogodne za decu, jer mogu da ispadnu tokom igre. Druga mogućnost je rekonstrukcija ušne školjke sa veštačkim implantom koja daje prirodan oblik, ali nosi rizik čestih komplikacija i odbacivanja implanta. Kao najbolje rešenje pokazala se autologna rekonstrukcija - za stvaranje ušne školjke koristi se hrskavica rebra samog pacijenta. Ne postoji mogućnost odbacivanja prirodnog implantata, a u rukama veštog i obučenog hirurga hrskavica se oblikuje u potpuno prirodno uvo.

Iz dva koraka do prirodne ušne školjke

Procedura rekonstrukcije vrši se iz dva akta. U prvom aktu, koji traje između pet i sedam sati, hirurg uzima rebarnu hrskavicu, oblikuje od nje okvir (uvo) i pozicionira ga u potkožni džep (školjka dobija pravi oblik, ali je prilepljena za glavu). U drugom aktu, posle pauze od najmanje šest meseci, uvo se odvaja od glave.

Preduslov za proceduru je da dete ima barem osam godina i obim grudnog koša od 60cm, jer je tada dečije uvo dostiglo veličinu kao kod odraslog čoveka. Takođe, grudni koš ima dovoljno hrskavice da se sprovede rekonstrukcija ušne školjke, a pacijenti su dovoljno zreli da svesno i samostalno požele ovakvu operaciju.

Svaki deformitet je drugačiji, pa je hirurški pristup individualno prilagođen pacijentu. Naš tim, predvođen dr Aleksandrom Uroševićem, vodi se hirurškim pristupom doktorke Fransoaz Firmin iz Pariza, vodećeg svetskog stručnjaka za rekonstrukciju ušne školjke, kod koje je dr Urošević proveo devet meseci na stručnom usavršavanju.