Ubrizgavane botoksa je, trenutno, jedan od najpopularnijih vidova vizuelnog podmlađivanja.

Mada iz dana u dan raste broj žena i muškaraca, koji redovno odlaze na ubrizgavanje botoksa, neretko se mogu čuti pitanja «da li je to baš zdravo» ili «zar botoks nije otrovna bakterija». I zbog onih koji bez oklevanja odlučuju da na ovaj način «izbrišu» par godina sa svog lica, i zbog onih koji su još uvek skeptični, u ovom broju ćemo se, detaljno, pozabaviti botoksom. Ovu, kao i tolike druge teme iz oblasti estetske hirurgije, približila vam je mr.sci.med.dr. Violeta Skorobać.

Kada je botoks počeo da se koristi, a kada je postao «moderan»?

Botoks se od 1978. godine koristi u terapeutske svrhe i to u situacijama kada je postojao problem sa pokretljivošću mišića. Devedestih godina je, na mala vrata, ušao u estetsku hirurgiju. Pacijenti, veoma često, dođu i kažu «možemo li da bore popunimo botoksom», što je pogrešno. Botoks ne popunjava bore, već parališe mišiće.

Pretpostavljam da ste bezbroj puta čuli pitanje - da li je botoks toksičan?

Verujem da mnoge čitateljke znaju da je clostridium botulinum tip A bakterija koja izaziva trovanje hranom, najčešće konzerviranom. Najjednostavnije rečeno, farmakološka industrija je od otrova BT-A napravila lek. U Americi je preparatu dato ime «Botox», a – kad su ga nešto kasnije napravili engleski farmakolozi – nazvali su ga «Dysport». Ja ću govoriti o «Dysportu», jer je on poznatiji na našem tržištu. Kad pogledate bočicu ovog preparata pomislite da je prazna, jer se u njoj nalazi nevidljivi, toksični prah. Međutim, kad se razblaži fiziološkim rastvorom – naravno, u pravoj srazmeri – postaje veoma delotvorno sredstvo u borbi protiv bora.

Koliko traje blokada mišića izazvana «Dysportom»?

Tri do šest meseci, u zavisnosti od brzine resorpcije i metabolizma. Pacijenti misle da posle drugog ubrizgavanja dejstvo traje duže, ali to je zabluda. Takav utisak stiču zato što, zahvaljujući «Dysportu», imaju sve manje i manje bora. U stvari, taj preparat nas odvikava od «pričanja licem» (prestajete da se mrštite kad se ljutite, da se «smejete očima»).

Znači, osoba kojoj je preparat ubrizgan na čelu, ne može da se namršiti.

Ne, jer su mišići blokirani, ali pacijenti često, nesvesno, pribegavaju kompenzaciji, pa dok ne mogu da se mršte stvaraju bore na nosu. Zato treba gledati unapred i tretirati sve grupe mišića, koje bi mogle da se koriste kao zamena za one koji miruju. Interesantno je da ovaj preparat može da se upotrebi i za rešavanje problema preteranog znojenja. Ukoliko ga ubrizgate ispod pazuha, doći će da smanjenog lučenja znoja. Naravno, to se radi samo u slučajevima kad je ovaj problem vrlo izražen.

Na kojim delovima lica «Dysport» daje najbolje rezultate?

Koristi se za «bore ljutnje» (između očiju), «bore čudjenja» (čelo), «smejalice» (oko očiju), nazolabijalne brazde, bore oko usana i na vratu. «Dysport» se ne može ubrizgavati «na pamet», već samo u određene tačke, a do dejstva dolazi posle sedam do deset dana. Koriste se specijalni špricevi i igle (najčešće insulinski), s tim što se prethodno - na mesta koja će biti tretirana - utrlja lokalni anestetik (emla) i stavlja led. Od trenutka nanošenja emle do njenog punog dejstva prođe pola sata. Po završetku intervencije – tokom koje je pacijent uvek u sedećem položaju - region na koji se delovalo ne sme da se masira ili trlja, a bitno je i ponovo držati led (petnaest minuta). Taj postupak mora da se ispoštuje, jer u suprotnom preparat može da «ode» tamo gde ne želimo. Budući da se mišići koji čine površnu muskulaturu lica nalaze plitko, što se može zaključiti i na osnovu samog imena, «Dysport» se ne ubrizgava duboko. Kad se o tome ne bi vodilo računa, mogle bi se blokirati duboke mišićne grupe.

Da kakvih komplikacija može doći prilikom ubrizgavanja botoksa?

One su, po pravilu, rezultat nestručnog ubacivanja ili disperizije (odlaženja preparata u delove lica koje nismo želeli da tretiramo). Tada dolazi do spuštanja kapaka, spuštanja ili podizanja obrva, slabe pokretljivosti usana. Ukoliko se tako nešto dogodi ne treba paničiti, jer to, zapravo, nije ništa strašno. Od «Dysporta» se nećete otrovati, a sve pomenute komplikacije nestaju kad preparat iščezne iz organizma. Baš kao što posle tri-šest ili devet meseci iščezavaju željeni efekti, tako nestaju i ovi problemi.

Kako pacijenti izgledaju posle intervencije?

Uobičajeno, jer nema ni otoka, ni crvenila. Eventualno, ako je prilikom ubrizgavanja pogođen neki krvni sud, na mestu uboda može da se formira mala modrica, ali to je zanemarljivo.

Koliko često sme da se ubrizgava «Dysport»?

Moje lično mišljenje je da ni u ovom slučaju, kao i u svim ostalim, ne treba preterivati. Svi znamo da mišići na nozi ili ruci, koja je u gipsu, atrofiraju. Slično je i sa mišićima lica. Da bi se dugo održavao lep i «svež» izgled nije dobro da grupe mišića stalno budu blokirane, već da malo rade, a malo se «odmaraju». Zbog toga ne preporučujem da se preparat ubrizgava u intervalima kraćim od devet meseci.

Koja je donja starosna granica za upotrebu «Dysporta»?

Kad proslavimo dvadest peti rođendan počinju da nam se stvaraju prve bore, a kasnije se brže ili sporije produbljuju. Kojim će tempom stariti naša koža zavisi od stepena elastičnosti tkiva, debljine kože i potkožnog tkiva, kao i od vrste kolagena. Dok smo mladi imamo kolagen 3, a u poznim godinama kolagen 1. Za «Dysportom» treba posegnuti kad se za to ukaže potreba.

Da li se može koristiti i posle liftinga ili posle konturiranja?

Da, ali mora da postoji desetodnevna pauza. Dakle, bilo da se «Dysport» ubrizgava pre pomenutih intervencija ili posle, neophodno je da prođe deset dana.