Standardizovana “copy – paste” estetska hirurgija i “armija Lolita” istih rezultata, odredili su moje stalno nastojanje da, kao estetski hirurg, budem drugačija od ostalih, stalno tragajući za lepotom kao individualnom i specifičnom. Svaki pacijent ima pravo na sopstvenu operaciju, svaki ima unikatnu individualnost i lepotu i kao takve moraju se sačuvati. Lepši – da, ali nikako drugačiji; utisak prirodnog, ne veštačkog; odmereno, ali ne preuveličano - to su principi na kojima zasnivam svoj rad.

Dobar estetski hirurg na prvom mestu mora da bude plemenit čovek, da voli ljude, da bude iskusan lekar širokog obrazovanja, koji poznaje sve vrste umetnosti, ima izgrađen osećaj za lepo i estetiku uopšte. Estetski hirurg lepotu treba da posmatra iz različitih uglova, da zadrži pogled strogog hirurga, ali i širinu estete. Zdravlje pacijenta je uvek na prvom mestu. Iz tog razloga izuzetno je važan prvi razgovor sa pacijentom, kada treba spojiti očekivano i moguće, spojiti Id i Ego sa fizičkim izgledom.

Osećaj mere i lepog, uz znanje koje je obavezno, čine suštinu estetske hirurgije. Iskustvo i stalno usavršavanje je neophodna nadgradnja postojećeg znanja. Pacijent je neponovljivo umetničko delo hirurga. Moj zadatak je da prepoznam želje pacijenta, da osetim i sagledam sklad njihovog lica i tela i na kraju ispunim njihova očekivanja.